Nijedan metod ličnog i(li) spiritualnog razvoja ne rešava probleme. Način na koji možete da razdvojite dobre od loših metoda je da obratite pažnju na jednu stvar – na to da li metod pokušava da suzbije negativna iskustva (uverenja o sebi i drugima, traume, loša iskustva iz prošlosti) ili pomaže na njihovom prihvatanju i integraciji.

Ako neko tvrdi da može da nam reši neki problem, možemo da budemo sigurni da je ta izjava donekle iskrivljena. Jedina stvar koju drugi za nas mogu da učine jeste da nam ponude drugačiju perspektivu i da nas „vide“ drugačije nego što mi vidimo sebe i da nam pomognu da prihvatimo one strane ličnosti koje nam smetaju u razvoju.
Zašto ne postoji rešavanje problema? Znam da će možda zvučati kao izbegavanje odgovora, ali problemi ne postoje! Na nižim nivoima svesti (onim na kojim se problemi nalaze) ne postoje rešenja, ali na višim nivoima svesti ne postoje problemi (bilo koje vrste). Svaki problem je zapravo neutralna situacija kojoj mi svojom perspektivom dajemo predznak koji je negativan. Najčešće smo veoma vezani za te svoje perspektive, one nam deluju kao jedine moguće, logične i verovatne. Stvari ipak stoje malo drugačije: ono što bi nama moglo da izgleda kao problem, neko drugi bi tumačio kao dobre okolnosti, ili eventualno priliku. Iz tog razloga niko drugi ne može da nam reši problem, već samo može da nam pomogne da prvo promenimo pogled na njega, a onda (opet mi sami!) preduzmemo potrebne akcije kako bismo situaciju promenili, ovaj put bez uverenja koja nas sprečavaju u tome i usporavaju.
Trajno rešavanje problema bi iz ove nove perspektive značilo trajno skidanje negativnog naboja sa njega. Taj naboj ima nekoliko komponenti, od kojih su dve, možda najjače, emocije i misli. Kada skinemo naboj sa svih tih komponenti percepcije, i problem nestaje zato što je nestao naboj koji ga je podupirao.
U budućnosti bi taj problem mogao ponovo da se javlja, ali ne protiv naše volje, pošto više ne bi sa sobom nosio naboj, već bi samo bio situacija koja se ponavlja. Tada ćemo bez napora preduzeti odgovarajuću akciju i proći kroz situaciju bez opiranja prema njoj.
Odnos prema „problemu“ koji se ponovo javlja bio bi kao odnos prema činjenici da pada kiša. Kada izađemo napolje i vidimo da pada kiša, vratićemo se unutra po kišobran bez besa prema oblacima.