Da li je verujete u sudbinu? Da li verujete da je sve što se dešava na neki način upisano u veliku knjigu postojanja?

Ako pođemo od pretpostavke da ovaj naš materijalni svet predstavlja mesto u koje se uključujemo preko svoje tačke gledišta, para očiju, ušiju, od ega i jedan do dva kvadrata kože, onda smo samo jedan deo ogromne jednačine koja se po principima predodređenosti i verovatnosti mora ispuniti.

Ali šta ako je to mesto iluzija?

Ovaj odnos možemo shvatiti na sledeći način: ako smo deo sveta, tj. ako na njega ne gledamo kao na iluziju, tada na njega reagujemo. U svakom uzročno-posledičnom sistemu broj odnosa koji se mogu dogoditi je konačan.

Ako se izvučemo iz mreže iluzije, tada više ne funkcionišemo unutar uzročno posledičnog sistema zato što na „spoljašnje“ uslove ne reagujemo već prema njima imamo aktivan odnos delovanja.

Aktivan odnos podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sve što se dešava. Apsolutno sve – od rođenja vasione do smrti civilizacije.

Samim tim uspevamo da prevaziđemo pitanje sudbine i predodređenosti, pošto sami kreiramo putanju kojom se krećemo i usmereni smo na proces kreiranja svoje stvarnosti bez obzira na rezultate koje nam delovanje donosi. Ova usmerenost može da funkcioniše samo onda kada smo u stanju da poklonimo potpuno poverenje onome što radimo sa znanjem da to radimo najbolje što možemo u datom trenutku.

Dakle, ako planirate da pravite natalne karte, razmislite prvo da li uopšte želite da budete deo sveta u kome imate horoskopski znak ili želite da budete svi znakovi, svuda, zauvek.